Usklađenost razvojnog toka predstavlja osnov za harmoničan razvoj psihomotorike, a njena neusklađenost u najranijim fazama razvoja leži u osnovi poremećaja psihomotorike kao što su psihomotorna nestabilnost, poremećaji praksije, tikovi, poremećaji ponašanja.
Razvoj svesti i ličnosti deteta nedeljivo je vezan za doživljaj telesne celovitosti.
Doživljaj telesne celovitosti podrazumeva postojanje pojma telesne šeme, koja se formira na osnovu iskustava koje dete stiče tokom odrastanja i putem informacija koje dobija vršenjem pokreta.
Osnova za doživljaj telesne celovitosti se usvaja tokom prvih sedam meseci života, a vezuje se za osećanje prijatnosti ili neprijatnosti. 
Prva oblast draži koju dete spoznaje kao celinu je oblast usana i lica.U drugoj godini dete prepoznaje oko pet delova svoga tela (obično su to delovi lica, nogu, ruku), od treće godine detetova spoznaja svog tela raste, pa na uzrastu od tri godine bi dete trebalo da poznaje oko 18 delova svog tela, dok se u 13.-14.godini završava razvoj doživljaja telesne celovitosti , a posldnji pojmovi koji se usvajaju su potiljak i stopalo.
Lateralizovanost se usvaja najpre na sebi (oko 6.godine), a potom na drugima i u prostoru (oko 10. godine).
Vezbe za doživljaj telesne celovitosti obuhvataju vežbe opšte reedukacije i vežbe reedukacije psihomotorike:
- Vežbe za doživljaj gestualog prostora
- Vežbe za definisanje doživljaja telesne celovitosti
- Vežbe za osamostaljivanje pokreta
- Vežbe pasivnim pokretima
- Vežbe za ujednačavanje tonusa
- Vežbe lateralizovanosti na sebi i drugom
Spoznajom telesne šeme bogati se i detetov rečnik kao i svest o granici između sebe i drugog što je od kasnijeg značaja za socijalnu interakciju.
Vanja Radić Prvulj, master logoped
