Uloga igre u razvoju dece

Igra je spontana aktivnost  koja utiče na sve aspekte razvoja deteta:

• senzomotorni,
• kognitivni (opažanje, učenje, pamćenje, mišljenje, inteligencija),
• emocionalni  (dete u igri istovremeno i oslobađa i razvija svoja osećanja time što stalno doživljava novi odnos prema raznim igrovnim aktivnostima, prema drugovima u grupi u kojoj se igra, prema spoljnom svetu i sebi samom. Deca koja još uvek nemaju dovoljno razvijene govorne sposobnosti mogu pomoću igre da izraze svoja razmišljanja, iskustva, frustracije, strahove, želje.)
• moralni (počinje da uči šta je dobro, a šta loše, šta je pravedno, a šta nepravedno, šta je pošteno, a šta ne),
• socijalni ( igra omogućava deci da nauče kako da rade u grupi, da dele sa drugima, da spoznaju svoja interesovanja, da pregovaraju i rešavaju konflikte sa drugima, kao i da se izbore za svoja prava u svakodnevnim interakcijama, što će im svakako koristiti kasnije u životu)
• kao i na razvoj govora.

Igrom se stvaraju uslovi za formiranje emocionalno stabilne, socijalizovane i kreativne ličnosti.

U procesu igre, a uz pomoć igračaka, dete se upoznaje sa različitim oblicima, bojama, materijalima…  Ona mogućava deci da iskoriste svoju kreativnost i razviju maštu, tako što istražuju svet oko sebe, igraju različite uloge, kreiraju različite igrovne situacije, uživljavaju se u situacije koje su u realnom životu teško ostvarive ili u potpunosti nemoguće. Osim toga, igra je pogodna za razvoj mozga, koordinaciju pokreta, kao i finu motoriku ruku.

Saznavanje kroz igru ima svoje specifičnosti i izuzetne prednosti, jer se usvajanje znanja javlja kao produkt spontanog učenja.

Prema uzrastu, postoji nekoliko tipova igara:

1. Funkcionalna – jednostavni mišićni pokreti koji se ponavljaju s predmetima ili bez njih (npr. tresenje zvečke)

2. Konstruktivna – baratanje predmetima s namerom da se nešto od njih stvori (npr. gradnja kule od kocaka)

3. Igra pretvaranja, “kobajagi” igra – upotreba predmeta ili ljudi kao simbola za nešto što oni inače nisu; simbolička igra (npr. pretvaranje da je fotelja auto)

4. Igre s pravilima – igranje igara u skladu s unapred poznatim pravilima i ograničenjima (npr. “Čoveče, ne ljuti se“)

Simbolička igra, koja se javlja u trećoj godini, je možda najvažniji razvojni aspekt igre i temeljni preduslov za razvoj.  Igre uloga omogućavaju detetu da ostvari jedan od najvažnijih ciljeva intelektualnog razvoja, a to je uvežbavanje sposobnosti mentalnog predstavljanja onoga što nije prisutno u čulima na simboličkom nivou.

Igre uloga mogu da se jave u nekoliko oblika, a to su:

1. Oponašanje postupaka, pri čemu se vrše zamene u upotrebi predmeta. Tako se, na primer, umesto bebe ljulja komad drveta umotan u maramicu, stolica služi za jahanje kao konj, prazna kutija šibica može da služi kao automobil i slično. Ove zamene nisu pretežno simboličke.
2. Simbolička imitacija, koja počinje podražavanjem samog sebe u zamišljenim situacijama. Na primer, dete se igra odlaska u krevet. Takođe se ovde projektuju sopstvene akcije na objekte, pa tako, na primer, dete hrani svoju lutku.
3. Simbolička igra uloga sa sižeom, pri čemu dete preuzima uloge odraslih osoba, ili druge dece iz svakodnevnog života i prikazuje njihove međusobne odnose i ponašanja. Tu, na primer, spadaju igre kuvanja ručka, odlaska kod lekara i slično.
4. Dramske igre uloga, kada dete učestvuje u složenijem izvođenju dramatizovanog teksta neke priče, pozorišnog komada ili bajke. To uključuje planiranje, podelu uloga, upotrebu elemenata dekora i rekvizita, neretko i uz prisustvo publike. Pored igre pozorišta u kojoj su deca glumci, ona mogu davati i lutkarsku predstavu, predstavu pozorišta senki i izvoditi druge oblike dečije dramatizacije.

Kako se možete zabaviti i učiti kroz igru kod kuće?

• IGRAJTE SE PESKOM I VODOM -čaša vode, pregršt peska i nekoliko šoljica i lopatica mogu da drže pažnju detetu satima. Kroz ove igrarije ono će istovremeno da se upoznaje sa teksturom, zapreminom i različitim agregatnim stanjima.
•  OBLAČITE SE-igranje oblačenja razvija maštu, kreativnost i čak kontrolu, koji su jako bitni što je dete starije
• KOCKE -One pomažu detetu da eksperimentiše – da stekne sposobnost postavljanja hipoteze („Šta bi se desilo kada bismo stavili veliku kocku na malu?“), provere iste, kao i zaključivanja, odnosno dolaska do činjenica („Ako bismo stavili veliku kocku na malu ona bi pala“). Psiholozi kažu da ovakav tip aktivnosti predstavlja bazu za dalji razvoj naučnog razmišljanja. Igra kockicama takođe može da nauči dete rečima kao što su gore, dole, ispod, iznad, levo ili desno. 
• PAMETNE IGRE-Igrajte sa detetom dve igre, koje pomažu da deca nauče i izvežbaju kontrolu impulsa. Prvo, igrajte igru suprotnosti. Uzmite nekoliko jednostavnih slika i pokažite detetu jednu po jednu. Recimo da je na jednoj slici sunce. Kada je pokažate detetu, naučite ga da kaže noć umesto dan ili mesec umesto sunce. Druga igra je igra ritma. Recimo, kucnete od sto jednom, a vaše dete mora da kucne dva puta. U obe igre, cilj je da dete zastane, razmisli i da odgovor. Ove igre predviđene su za decu od 3 do 4 godine, a služe boljoj kontroli impulsa, koja je povezana sa matematičkim računanjem i ključna je za jačanje izvršnih funkcija, poput planiranja, postavljanja ciljeva i koncentracije na određeni zadatak.
• DRUŠTVENE IGRE-koje uče dete strpljivosti i lepom ponašanju. Neke od njih možete i sami osmisliti. Npr. možete igrati igru lepog ponašanja.  Za nju će vam biti potrebne dve kutije od cipela (jedna za lepo ponašanje i druga za loše “nevaspitano” ponašanje) i nekoliko zvezdica od papira koje ćete sami napraviti. Na zvezdicama ćete ispisati primere lepog ponašanja kao što su “molim“ i “hvala” ili „pridrži nekom vrata“, zatim i primere lošeg ponašanja kao što su „jesti otvorenih usta“ ili „otimanje igračaka“. Pustite dete da odabere zvezdu i kutiju u koju će da je ubaci.
• LUTKARSKE PREDSTAVE-napravite sami lutkarsku predstavu sa svojim mališanom ili kuvajte “kobajagi” ručak. Za tu priliku možete premiti i kostime i upotpuniti zabavu

• SLAGALICE-su uvek dobar izbor za zabavu i vežbanje krupne i fine motorike, vizuelnu percepciju, pažnju i intelektualni razvoj deteta.
• PREPRIČAVANJE-Nakon svakog čitanja bajki, priča, romana, igrajte se prepričavanja. Postavljajte detetu jednostavna pitanja i navedite ga da ponovi sadržaj pročitanog. Ujedno, ako dete poželi nešto da “doda” priči – pustite ga. Na taj način dete razvija maštu, mišljenje, verbalno pamćenje i koncentraciju.
• “POGODI ŠTA SAM ZAMISLILA”- uvek deci zabavna igra koju možete igradi ukrugu porodice tako što će jedan od učeniska zamisliti neki predmet ili životinju, a potom opisivati ono što ste zamislili. Zadatak učesnika igre je da pogode o čemu je reč. Na taj način razvijete rečnik kod deteta, vežbate logičko mišljenje i zaključivanje.
• PEVANJE-Da bi pevalo sa vama dete najpre mora da usvoji reči određene pesmice i melodiju. Na taj način dete nesvesno uči napamet, a to pomaže razvoj memorije i širi detetov rečnik.

Vanja Radić