Razvojna disfazija je razvojni poremećaj, odnosno nemogućnost i teškoća u razumevanju i izražavanju jezika,praćena nemogućnošću izgovora velikog broja glasova, nepravilnoj upotrebi gramatičkih oblika(agramatizam), nesposobnost verbalnog izražavanja i teškoće u pamćenju reči. Može se reći da je to poremećaj govora i jezika u okviru kojeg je sposobnost deteta da govori ispod očekivanog nivoa za njegov mentalni i hronološki uzrast.
Poremećaj ekspresivnog jezika (govora)
Ukoliko je kod deteta zaostajanje u razvoju produkcije govora prisutno, a sposobnost razumevanja odgovara mentalnom i kalendarskom uzrastu ili je nešto ispod uzrasnog nivoa govorimo o poremećaju ekspresivnog jezika, koji se manifestuje:
- odsustvom sposobnosti produkcije reči ili njihovom zamenom do druge godine,
- odsustvom sposobnosti formiranja rečenica od dve reči do treće godine,
- razvoj rečnika je ograničen, a u govoru uglavnom koriste mali broj opštih reči,
- rečenice su uprošćene, uz izostavljanje ili pogrešnu upotrebu predloga, zamenica, članova, padeža i vremena,
- deca imaju poteškoće prilikom prepričavanja događaja( ne mogu da odrede šta ide pre a šta posle),
- izgovor glasova je takođe veoma nepravilan.
Poremećaj receptivnog jezika (govora)
Kod dece sa poremećajem recetivnog jezika sposobnost razumevanja verbalnih poruka je ispod očekivanog nivoa za mentalni i kalendarski uzrast:
- dete se ne odaziva na svoje ime do prvog rođendana,
- na uzrastu od 18 meseci ima poteškoće da identifikuje predmete iz okruženja, dok na uzrastu od dve godine ima poteškoće u izvršavanju jednostavnih verbalnih naloga; kako razvoj napreduje poteškoće su sve izraženije,
- na kasnijem uzrastu uočava se nesposobnost razumevanja pitanja koja se postavljaju detetu, prepoznavanja boje glasa, razumevanja gestova, izraza lica.
Kašnjenje u govorno-jezičkom razvoju često uzrokuje i druge nepravilnosti u govoru. U takve probleme spadaju agramatizam, odnosno nepravilna upotreba gramatičkih kategorija (“Eno ga Marija. Jesi li videla njega?”), zatim slabo pamćenje verbalnog sadržaja (tj.reči i rečenica), loša auditivna pažnja i diskriminacija, dislalija, odnosno nepravilno izgovaranja velikog broja glasova, i mnoge druge.
Takođe, razvojna disfazija praćena je i socio-emocionalnim poremećajima i poremećajima ponašanja. Deca su često hiperaktivna(“ne drži ih mesto”), pažnja im je rasuta. Teško se fokusiraju na neku aktivnost, sve im odvlači pažnju. Neka deca mogu da budu anksiozna, osetljiva ili pak preterano stidljiva. Moguća je pojava izolovanosti od vršnjaka, teškoće u čitanju, pisanju i savladavanju školskog gradiva.
Razlozi za kašnjenje govora mogu biti brojni:
- biološki (nedostatak kiseonika na rođenju, povrede glave, visoka temperatura, konvulzije, frasevi…)
- psihološki,
- ali i posledica neadekvatne stimulacije i nedovoljno bogatog iskustva deteta.
Ispravna dijagnostika i rani početak tretmana u slučaju da postoji kašnjenje govora, su među presudnim faktorima za pravilan razvoj govora kod deteta.
Preduslovi za dijagnozu razvojne disfazije su:
- odsustvo neurološkog oštećenja,
- očuvan sluh ,
- normalne intelektulane sposobnosti (neverbalni količnik inteligencije iznad 80),
- odsustvo emocionalnih poremećaja i socijalne deprivacije(redukovanih kontakata sa okolinom).
Diferencijalna dijagnoza između razvojne disfazije i autizma
Zbog prožimanja simptoma veoma je bitno razlikovati poremećaje iz autističnog spektra od specifičnog receptivog poremećaja jezika(razumevanja). Ključna razlika je u tome što deca sa poremećajem receptivnog jezika (razumevanja) obično imaju normalan socijalni reciprocitet (uzajamnost u delovanju) i imaginativnu tj “kaobajagi”igru, skoro normalnu upotrebu gestova ili samo blago oštećenje neverbalne komunikacije. Njihovi socijalni kontakti su adekvatni, odsustvo govora kompenzuju gestovima, nemaju stereotipne obrasce ponašanja, interesovanja su im raznovrsna, nemaju neobična ponašanja kao “lepršanje” rukama, pucketanje prstima…igra im je funkcionalna.
Kod dece sa autizmom se mogu uočiti:
- oštećenje socijalnog reciprociteta(delovanja sa drugim ljudima),
- odsustvo govora ne pokušavaju da komepnzuju upotrebom gesta ili mimike,
- upotreba jezika je stereotipna i repetitivna,
- imaju ograničene, repetitivne i stereotipne obrasce ponašanja, interesovanja i aktivnosti.
Različiti nivoi razvoja sluha, govora i jezika vezuju se za određeni period, tzv. kritični period. Iz tog razloga, od presudne važnosti je savesno pratiti razvoj deteta. Ukoliko se ti kritični periodi propuste, vrlo su teško nadoknadivi. Što ranija dijagnostika i što ranije uključivanje u logopedski tretman su od izuzetne važnosti. Logopedski tretman podrazumeva intenzivnu stimulaciju govorom uz pomoć različitih vrsta aktivnosti, bogaćenje rečnika, funkcionalnu upotrebu rečnika, uvežbavanje onomatopeje, glasova, tempa i ritma kroz pesmice i rad na formiranju pravilnih, gramatički ispravnih rečenica. Sa detom se rade i priče u slikama koje su važne kako za uvežbavanje glasova tako i za vežbanje redosleda, koji oni teško usvajaju. S obzirom da su govor i mišljenje u sprezi, rad logopeda često prevazilazi granice onoga što se definiše kao isključivo razvoj govora, već radi na opštem osposobljavanju deteta za raznovrsne životne situacije.
Disfazija je veoma kompleksan, složen govorno-jezički problem i zahteva vreme, veliki rad i strpljenje koje je potrebno u radu sa detetom, s obzirom da je svako dete individua za sebe i različito napreduje tokom razvoja u odnosu na drugu decu.
Vanja Radić, master logoped
