Blog

Uloga slikovnica u razvoju deteta

Čitanje je jedna od najvažnijih životnih veština i u velikoj nam meri pomaže da ostvarimo sve svoje životne potencijale. Naučno je dokazano da samo petnaest minuta čitanja detetu dnevno pomaže njegovom celokupnom razvoju i ima presudnu ulogu u njegovom odrastanju.

Prvi izbor dece i roditelja predstavljaju slikovnice jer pružaju najviše mogućnosti za stimulaciju gotovo svih detetovih čula. Zahvaljujući njima, deca slušaju glas onoga ko ih čita, opipavaju korice, grickaju ih, mirišu i mnogo lakše prate radnju koju mogu da vide, povezujuči ih sa ilustracijama i ličnim iskustvom.

Čitanje ne podrazumeva samo učenje slova, već i “čitanje” ilustracija, tumačenje radnje, pouke priče, postavljanje pitanja i slušanje onoga ko čita. Zbog toga, neophodno je početi sa čitanjem u najranijem detinjstvu. Ono osnažuje vezu između deteta i onoga ko čita, utiče na pozicioniranje u društvu, značaju vlastitog postojanja, te utiče na emocionalno sazrevanje deteta, razvijaju vizuelne veštine, ljubav prema umenosti, kritičko mišljenje, uočavanje detalja, istraživački duh. Osim toga, najvažnije, slikovnice razvijaju sposobnost slušanja, pamćenja, koncentracije, proširivanje predmeta interesovanja i bogaćenje rečnika. Istraživanja su pokazala da veća izloženost jezičkim sadržajima, doprinosi brzem razvoju verbalmih veština kod dece koje su značajne za svako dalje učenje.

Kako izabrati pravu slikovnicu?

Stručnjaci kažu da je vrlo važno da ona odgovara pedagoškim i estetskim kriterijumima, da bude maštovita, skladna i realna u objašnjavanju pojmova.

Dobra slikovnica je ona koja ima i dobre ilustracije, a to su one koje pažljivo prate tekst i daju nagoveštaje o samom značenju reči koje su detetu nepoznate.

Naša preporuka su slikovnice izdavačke kuće Vulkančić:”U svetu gusara”, “Maca”, zatim Evro Ginti- “Zanimljive životinje” i “Šta rade deke”, kao i za najmlađe slikovnice “Bebin dodir”.

 

Vanja Radić, master logoped

Kriptozafija-blizanački govor

Odgajanje blizanaca po svemu je specifično. Verovatnoća da se rode blizanci raste sa starošću majke, pa porodilje između 35. i 39. godine uglavnom rađaju blizance, a statistike pokazuju da se češće rađaju blizanci istog pola. Između blizanaca postoji posebna veza, a istraživanja pokazuju da se često razvijaju drugačijim ritmom od ostale dece. To se naročito odnosi na sposobnost govora.

Po raznim istraživanjima većina blizanaca kasnije progovore od svojih vršnjaka, naročito ako su prevremeno rodjeni, ili je bila niska telesna težina. Razlog je takođe i što roditelji ne razvijaju dijalog sa svakim detetom pojedinačno već im se obraćaju kao celini. Continue reading “Kriptozafija-blizanački govor”

Roditeljstvo i zablude

Roditeljstvo je veoma težak i odgovoran zadatak. Svi težimo da odgajamo srećno, uspešno i zdravo potomstvo, ali u najboljim namerema, roditelji najčešće nesvesno prave greške koje se kasnije mogu ispoljiti u socijalnom i emocionalnom razvoju deteta.

Kada se emocionalni problemi i problemi u ponašanju, poput previše nesigurnog ili agresivnog ponašanja, prepoznaju ili definišu kao problem, neuporedivo ih je teže rešiti rešiti nego ako se spreči da do njih dođe korigovanjem odnosa prema detetu i odnosa u porodici.

 

Aktivna briga o deci povezana je sa većom ispunjenošću i smanjenjem negativnih emocija. Iz ove perspektive, što su roditelji posvećeniji svom detetu – tj. što više stavljaju dete u centar pažnje – toliko će biti srećniji i ispunjeniji roditeljstvom. (Ešton-Džejms, 2013) Medjutim, kao ni u svemu, tako ni u pažnji prema deci ne treba preterivati. Previše brižni roditelji često deluju deprimirajuće na dete koje u kasnijim godinama mogu ispoljavati simptome neurotskog poremećaja (nesigurno je, često plašeno, nesamostalno, gricka nokte, boji se svega što je uobičajeno…). Roditelji bi trebalo da imaju na umu koliko je prikladno njihovo uključivanje s obzirom na godine i da nauče da prilagode svoje vaspitne stilove kada deca osete da su uvek u blizini. (Šifrin, 2013)

Savremeni roditelji susreću se sa tzv. paradoksom izbora, koji u prevodu znači da osobe suočene sa velikim brojem mogućnosti postaju sve zbunjenije i neodlučnije. Osim toga, danas postoji snažni socijalni imperativ da se bude savršen roditelj. Ustaljen stav u našem društvu je da dete ne treba uzimati u ruke kako se ne bi beba razmazila ili navikavala na nošenje. Međutim, potreba za dodirom i maženjem jednako je važna kao i potreba za hranjenjem. U emocionalnom pogledu, maženje i nošenje nosi važnu poruku: “Tu sam za tebe i volim te”, što je vrlo važno za emocionalni razvoj deteta. Nedostatak emocionalne razmene i dodira sa detetom, dovodi do nesigurnosti i slabije kritičnosti u socijalnim kontaktima i težem osamostaljivanju deteta.

Takođe, još jedna od zabluda sa kojom se roditelji susreću je da dete treba pustiti da plače. Plač je jedini način da nam beba saopšti da joj je nešto potrebno. Kada je dete uplašeno, uznemireno ili nesigurno u novim, nepoznatim situacijama, nikada ne treba ignorisati plač kako bi se ono smanjilo ili prestalo. Detetu treba pružiti podršku i kada se smiri, porazgovarati sa njim o problematičnoj situaciji.

Izuzetak čini plač koji je posledica nekog ograničenja, npr.u igranju igrica, gde je čak poželjno ignosriati plakanje. Takodje, poželjno je uvesti tajm aut metodu koja podrazumeva udaljavanje deteta koje se neprimereno ponaša u prostoriju u kojoj nema čime da se pozabavi. Dete treba tu ostati onoliko koliko ima godina.

O ovim i mnogim drugim zabludama koje prate roditeljstvo kao i nedoumicama, možete pročitati i u knjizi Kreativnog centra “Klopke  za roditelje”, psihologa Nevene Lovrinčević.

 

Negujte ono što Vam je najdragocenije i usavršavajte se i menjajte zbog njih. Ništa nije važnije od zdravog potomstva. I ne zaboravite da je zdravlje ne samo odsustvo bolesti već i socijalno i emocionalno blagostanje.

 

Vanja Radić, master logoped

 

Uloga igre u razvoju dece

Igra je spontana aktivnost  koja utiče na sve aspekte razvoja deteta:

  • senzomotorni,
  • kognitivni (opažanje, učenje, pamćenje, mišljenje, inteligencija),
  • emocionalni  (dete u igri istovremeno i oslobađa i razvija svoja osećanja time što stalno doživljava novi odnos prema raznim igrovnim aktivnostima, prema drugovima u grupi u kojoj se igra, prema spoljnom svetu i sebi samom. Deca koja još uvek nemaju dovoljno razvijene govorne sposobnosti mogu pomoću igre da izraze svoja razmišljanja, iskustva, frustracije, strahove, želje.)
  • moralni (počinje da uči šta je dobro, a šta loše, šta je pravedno, a šta nepravedno, šta je pošteno, a šta ne),
  • socijalni ( igra omogućava deci da nauče kako da rade u grupi, da dele sa drugima, da spoznaju svoja interesovanja, da pregovaraju i rešavaju konflikte sa drugima, kao i da se izbore za svoja prava u svakodnevnim interakcijama, što će im svakako koristiti kasnije u životu)
  • kao i na razvoj govora.

Igrom se stvaraju uslovi za formiranje emocionalno stabilne, socijalizovane i kreativne ličnosti. Continue reading “Uloga igre u razvoju dece”

Kašnjenje u govorno-jezičkom razvoju (razvojna disfazija)

Razvojna disfazija je razvojni poremećaj, odnosno nemogućnost i teškoća u razumevanju i izražavanju jezika,praćena nemogućnošću izgovora velikog broja glasova, nepravilnoj upotrebi gramatičkih oblika(agramatizam), nesposobnost verbalnog izražavanja i teškoće u pamćenju reči. Može se reći da je to poremećaj govora i jezika u okviru kojeg je sposobnost deteta da govori ispod očekivanog nivoa za njegov mentalni i hronološki uzrast.

 

 

 

Poremećaj ekspresivnog jezika (govora)

Ukoliko je kod deteta zaostajanje u razvoju produkcije govora prisutno, a sposobnost razumevanja odgovara mentalnom i kalendarskom uzrastu ili je nešto ispod uzrasnog nivoa govorimo o poremećaju ekspresivnog jezika, koji se manifestuje:

  • odsustvom sposobnosti produkcije reči ili njihovom zamenom do druge godine,
  • odsustvom sposobnosti formiranja rečenica od dve reči do treće godine,
  • razvoj rečnika je ograničen, a u govoru uglavnom koriste mali broj opštih reči,
  • rečenice su uprošćene, uz izostavljanje ili pogrešnu upotrebu predloga, zamenica, članova, padeža i vremena,
  • deca imaju poteškoće prilikom prepričavanja događaja( ne mogu da odrede šta ide pre a šta posle),
  • izgovor glasova je takođe veoma nepravilan.

Poremećaj receptivnog jezika (govora)

Kod dece sa poremećajem recetivnog jezika sposobnost razumevanja verbalnih poruka je ispod očekivanog nivoa za mentalni i kalendarski uzrast:

  • dete se ne odaziva na svoje ime do prvog rođendana,
  • na uzrastu od 18 meseci  ima poteškoće da identifikuje predmete iz okruženja, dok na uzrastu od dve godine ima poteškoće u izvršavanju jednostavnih verbalnih naloga; kako razvoj napreduje poteškoće su sve izraženije,
  • na kasnijem uzrastu uočava se nesposobnost razumevanja  pitanja koja se postavljaju detetu, prepoznavanja boje glasa, razumevanja gestova, izraza lica.

Kašnjenje u govorno-jezičkom razvoju često uzrokuje i druge nepravilnosti u govoru. U takve probleme spadaju agramatizam, odnosno nepravilna upotreba gramatičkih kategorija (“Eno ga Marija. Jesi li videla njega?”), zatim slabo pamćenje verbalnog sadržaja (tj.reči i rečenica), loša auditivna pažnja i diskriminacija, dislalija, odnosno nepravilno izgovaranja velikog broja glasova, i mnoge druge. 

Takođe, razvojna disfazija praćena je i socio-emocionalnim poremećajima i poremećajima ponašanja. Deca su često hiperaktivna(“ne drži ih mesto”), pažnja im je rasuta. Teško se fokusiraju na neku aktivnost, sve im odvlači pažnju. Neka deca mogu da budu anksiozna, osetljiva ili pak preterano stidljiva. Moguća je pojava izolovanosti od vršnjaka, teškoće u čitanju, pisanju i savladavanju školskog gradiva.

Continue reading “Kašnjenje u govorno-jezičkom razvoju (razvojna disfazija)”

Brzopletost

Bropletost je odraz kompletne ličnosti deteta kao i odraz okruženja u kome dete odrasta. Osnovni problem brzopletosti je rasuta pažnja i koncentarcija, kao i sama nesigurnost deteta, praćena problemima  ponašanju, nestrpljivošću, slabom slušom pažnjom i nedosledošću u izvršavanju zadataka.

 

Brzopleta deca imaju teškoće u orgaizaciji misli. Oni brzo prelaze sa jedne ne drugu misao, imaju čudne asocijacije koje su ravnopravne po važnosti osnovnoj ideji, između njihovih razmišljanja nema povezanosti i teško im je da se skoncentrišu na važne stvari. Haos u njihovim glavicama prati i haos u njihovom govoru.

Sindrom brzopletosti se ispoljava u četiri osnovne komunikacijske aktivnosti: razumevanju, govoru, čitanju i pisanju. 

Poremećena osnova govora i razumevanja – brzopletaš kao da ne zna šta će unapred reći. Rečenice brzopletaša su  kratke i po strukturi krajnje jednostavne. Unutar tih kratkih rečenica melodija je obično monotona ili čak neodgovarajuća. Tempo govora je neujednačen i ima tendenciju  ubrzavanja, što je jedno od čestih svojstava brzopletosti. Ponavljaju se slogovi, ređe glasovi.  Teško pronalaze odgovarajuće izraze, žele da u istom trenutku izgovore više reči, pa u njihovom govoru dolazi do zamuckivanja, ali i do potpunih zastoja jer je brzopletaš zaboravio što je hteo reći. Ipak, govor brzopletih mališana mora da se razlikuje od mucanja. On se odlikuje povremenim blokadama jer takva deca govore veoma brzo ili  su nesigurna u ono što žele da kažu, dok kod mucanja mališani znaju šta hoće da iskažu, ali  su onemogućeni da to i učine.

Dakle, poremećena je osnova govora, tj. sve što predstavlja veće celine, organizaciju: disanje, intonacija, glas, ritmičnost pa i akcenti, gramatika.

Takvom detetu potrebno je posvetiti dovoljno pažnje i vremena da iskaže misao,  uspostaviti sporiji tempo i ritam govora, budi  dobar govorni uzor, pričati sporije, jednostavnije, razumnije i razgovetnije. Logopedski tretmani podrazumevaju specifične vežbe kojima se uspešno prevazilaze ovakve teškoće. Te vežbe uključuju vežbe disanja, fonetske vežbe, govorne vežbe, vežbe čitanja i pisanja,  pričanje, rad na razvijanju pažnje, pamćenja i mišljenja.

 

Vanja Radić, master logoped

Bilingvizam-dvojezičnost

Bilingvizam ili dvojezičnost je sposobnost služenja dvama jezicima bez vidljive veće sklonosti za jedan od njih.

Postoje različita mišljenja o tome šta je bilingvizam. Jedni smatraju da je bilingvizam sposobnost komuniciranja na dva jezika, a za druge on znači sposobnost pojedinca da komunicira na dva jezika, ali sa mogućnošću izuzetnih veština samo u jednom od ta dva jezika.

Kada govorimo o bilingvizmu potrebno je razlikovati nekoliko termina.

  • Ranim bilingvizmom smatra se usvajanje oba jezika do 4 godine, a kasnim usvajanje drugog jezika posle 4 godine
  • Simetrični bilingvizam koji označava podjednako poznavanje oba jezika, a asimetrični označava slabije poznavanje drugog jezika

Continue reading “Bilingvizam-dvojezičnost”

Uticaj ranog razvoja na kvalitet života

Iskustva koja deca steknu u najranijem detinjstvu kasnije u životu imaju ogroman uticaj. Nova saznanja u neuronauci ukazuju da su rane godine (od rođenja do treće, potom do osme godine) i prenatalni razvoj (pre rođenja) periodi pojačane osetljivosti za razvoj moždanih kapaciteta. To znači da je u pitanju period kada je “najpoželjnije podsticati razvoj određenih kapaciteta ili samih funkcija”.

Continue reading “Uticaj ranog razvoja na kvalitet života”

Pripremite dete za polazak u školu

Bliži se početak nove školske godine. Osećanja strepnje i nesigurnosti, koja se javljaju i kod dece i kod roditelja, su prirodne reakcije u susretu sa svakom novom situacijom. Sreća, radost, uzbuđenje, ali i doza straha i nesigurnosti prave malu zbrku u njihovim glavicama. Zato im je podrška odraslih, posebno roditelja, tokom ovog perioda neophodna. Stoga, dajemo Vam nekoliko saveta za lakši i ugodniji početak školske godine:

1. Imajte poverenja u svoje dete.  Deca su jako dobri posmatrači i ako osete Vašu nesigurnost i strah usvojiće ta osećanja.

2. Nemojte dete plašiti školom jer takve pretnje izazivaju strah i odbojnost prema školi. 

3. Odgovarajte na sva pitanja svog mališana i stvorite kod njega pozitivnu sliku o školi. Pričajte im i o svojim školskim danima, podelite sa njima neku lepu ili šaljivu anegdotu iz tog perioda. 

4. Nemojte forsirati dete da crta, piše, uči. Vaše dete će imati dovoljno vremena da u školi savlada sve što je predviđeno školskim planom i programom.  

5. Vodite dete do škole pre početka nastave kako bi upoznalo novu sredinu.

6. Uputite dete na buduća školska pravila i na odnos sa učiteljem/ učiteljicom. Upoznajte  dete sa pravilima boravka u školi.

7. Uključite dete u pripremu za polazak u školu. Birajte zajedno školsku torbu i školski pribor, sredite dečiju sobu ili mesto za učenje. Radne navike stiču se kontrolisanjem vremena i mesta učenja, organizovanjem detetovih aktivnosti, podsticanjem i podržavanjem deteta.

8. Učite dete da samostalno radi domaće zadatke.

 

Srećan početak nove školske godine!

 

Zašto je važno razvijati vizuelnu percepciju?

Percepcija je sposobnost tumačenja informacija koje dobijamo iz okruženja, putem naših čula. Sposobnost tumačenja informacija koje naše oči primaju predstavlja vizuelnu percepciju.Vizuelna percepcija podrazumeva:

  •  percepciju oblika – sposobnost prepoznavanja, imenovanja, pamćenja objekata, uzoraka i simbola, sposobnost uočavanja konstantnosti osnovnog oblika (2D ili 3D) bez obzira na menjanje veličine i boje,
  •  vizuelnu diskriminacijusposobnost uočavanja sličnosti i razlike u obliku, boji, uzorku, veličini, položaju, orijentaciji,
  •  vizuelnu memoriju – sposobnost vizuelnog prisećanja slike objekta, oblika, simbola ili pokreta, jasno percipiranje viđenog i zadržavanje vizuelne informacije,
  •  sekvencioniranje (sekvencionalna memorija) – deo vizuelnog dekodiranja koje utiče na mogućnost reproduciranja sleda,
  •  koordinacija oko-ruka – sastavni je deo mnogih vizuelno-perceptivnih i perceptivno-motoričkih sposobnosti.

Continue reading “Zašto je važno razvijati vizuelnu percepciju?”