Uticaj ranog razvoja na kvalitet života

Iskustva koja deca steknu u najranijem detinjstvu kasnije u životu imaju ogroman uticaj. Nova saznanja u neuronauci ukazuju da su rane godine (od rođenja do treće, potom do osme godine) i prenatalni razvoj (pre rođenja) periodi pojačane osetljivosti za razvoj moždanih kapaciteta. To znači da je u pitanju period kada je “najpoželjnije podsticati razvoj određenih kapaciteta ili samih funkcija”.

Period pojačane osetljivosti za formiranje osnovne arhitekture mozga je pre rođenja, a za razvoj emocionalne kontrole već od šest meseci do druge godine (ranije se smatralo daž taj period tek počinje od druge godine). Takođe, nauka je period pojačane osetljivosti za razvoj simboličkog mišljenja pomerila na uzrast od 18 meseci što znatno menja pogled na igru deteta tog uzrasta i učešće odraslog u organizovanoj podršci razvoju i učenju.

U prva tri meseca treba primetiti da li dete rado prihvata da jede, zatim koliko spava.  Beba sa mesec i po dana treba da fokusira pogled. Mališani oko trećeg meseca počnu da guču, oko šest meseci pokušavaju da brbljaju, a s dve godine dete mora da govori. Deca već oko sedmog meseca pokazaju poznavanje telesne šeme i to je jedan znak mentalnog i fiziološkog sazrevanja.  Sa osam meseci dete mora stabilno da sedi. U to vreme ono i psihološki sazreva, tako da u potpunosti prepoznaje majku ili staratelja. Sa tri godine života, mozak deteta je dvostruko aktivniji od odraslog mozga i oko 50-75 % energije tokom prvih nekoloko godina života troši se na razvoj mozga. Sve što detete vidi, dodirne, okusi, pomiriše ili čuje tokom prvih godina, pomaže da mozak oblikuje za razmišljnje, osećanja i učenje. Dete od druge do pete godine može da prima obilje informacija.  Ruka je produžetak mozga, što više složenijih poslova radimo i što više koristimo i jednu i drugu ruku, bolje razvijamo mozak. Dete treba da radi i precizne radnje, zbog pažnje i fine motorike.

Oko 1.000 ćelija mozga ima potencijal da se povezuje svake sekunde i time posredno definiše njegovo zdravlje, kapacitet za učenje, budući uspeh i na kraju buduću sreću deteta. Sve što se propusti tada, skoro je nenadoknadivo u budućnosti. Propuštanje stimulacije u periodima pojačane osetljivosti za razvoj pojedinih funkcija, posebno mišljenja, na kasnijim uzrastima (posle osme godine) mogu se nadoknaditi pojačanom aktivnošću (npr. učenjem), ali se mora uložiti mnogo veći napor pojedinca, porodice i zajednice. 

Faktori koji doprinose ranom razvoju deteta su:

  1. podrška roditelja (pozitivna porodična atmosfera i emocionalna dostupnost roditelja daju dugoročne pozitivne efekte na učenje, ponašanje i savladavanje svakodnevnih životnih izazova),
  2. ishrana (dojenje razvija imuni sistem i inteligenciju deteta, a pravilna ishrana u ranom uzrastu doprionsi opštem telesnom i mentalnom zdravlju deteta),
  3. zdravstvena zaštita 
  4. rano učenje i obrazovanje (deca uče od rođenja i svakodnevna komunikacija i igra uz stručnu pomoć osnažuju dete i doprinosi ukupnom napredovanju)

Stimulaciju treba sprovoditi kontinuirano uz adekvatna sredstva, pa čak i u toku spavanja. Mozak  i za vreme sna (čak i u stanju kome) prima signale iz okruženja, samo na njih ne reaguje aktivno. Važno je da i ta stimulacija bude aktivna i pozitivna (npr. tiha muzika za vreme sna).

Kada je u pitanju izbor igračaka za stimulaciju razvoja važno je naglasiti da je bitniji kvalitet nego kvantitet, a kvalitetna stimulacija je ona koja je primerena uzrastu i individualnim kapacitetima deteta. Zato kažemo da je na ranom uzrastu, recimo, za razvoj percepcije i mišljenja veoma važna uloga nestrukturiranih materijala koji mogu da se preoblikuju, menjaju izgled, formu, strukturu, funkciju (npr. testo, pesak, voda, štipaljke, trake i kanapi, potrošni i ambalažni materijali koji mogu biti bezbedni), kao i stvari i predmeti koji svet deteta povezuju sa svetom odraslih (razni upotrebni predmeti, alati, smart telefon, laptop, TV itd.).”

Čitanje detetu od najranijeg detinjstva takođe dosprinosi razvoju deteta, bogaćenju rečnika, razvoju jezika i pismenosti.

“U životu sve može da čeka, ali dete ne — jer se upravo sada razvija. Detetu ne možemo da kažemo: ‘Sutra!’, njegovo ime je: ‘Danas’ “, Gabrijela Mistral 

 

Vanja Radić, master logoped