Percepcija je sposobnost tumačenja informacija koje dobijamo iz okruženja, putem naših čula. Sposobnost tumačenja informacija koje naše oči primaju predstavlja vizuelnu percepciju.Vizuelna percepcija podrazumeva:

  •  percepciju oblika – sposobnost prepoznavanja, imenovanja, pamćenja objekata, uzoraka i simbola, sposobnost uočavanja konstantnosti osnovnog oblika (2D ili 3D) bez obzira na menjanje veličine i boje,
  •  vizuelnu diskriminacijusposobnost uočavanja sličnosti i razlike u obliku, boji, uzorku, veličini, položaju, orijentaciji,
  •  vizuelnu memoriju – sposobnost vizuelnog prisećanja slike objekta, oblika, simbola ili pokreta, jasno percipiranje viđenog i zadržavanje vizuelne informacije,
  •  sekvencioniranje (sekvencionalna memorija) – deo vizuelnog dekodiranja koje utiče na mogućnost reproduciranja sleda,
  •  koordinacija oko-ruka – sastavni je deo mnogih vizuelno-perceptivnih i perceptivno-motoričkih sposobnosti.

To je proces koji počinje od naših očiju i odvija se kroz sledeće etape:

  • Prijem svetlosnih stimulusa:svetlosni zraci dopiru do naših zenica i aktiviraju receptorske ćelije u mrežnjači.
  • Prenos i osnovna obrada signala:signali koje stvaraju ove ćelije se prenose putem optičkog nerva ka mozgu. Prvo prolaze kroz optičku raskrsnicu (gde se ukrštaju pojedina vlakna, što omogućava da informacije dobijene iz desnog vidnog polja idu u levu hemisferu, i informacije dobijene iz levog vidnog polja idu u desnu hemisferu), i zatim se prenosi na deo talamusa koji se naziva corpus geniculatum laterale (lat.).
  • Konačno, vizuelne informacije koje naše oči primaju se šalju vidnom korteksu u potiljačnom režnju.

Da bi dete razumelo poruku,naučilo pažljivo da sluša, da bi razumelo pitanje i dalo odgovarajući odgovor, da bi moglo pravilno da koristi gramatičke kategorije, potreban je pravilan razvoj vizuelne percepcije. Poseban značaj vizuelna percepcija ima u školskom periodu gde se deca susreću sa brojnim vizuelnim zadacima koji zahtevaju uočavanje različitih oblika i razumevanje percipiranog, uočavanje odnosa deo/celina (dete će prvo uočiti da se telo sastoji od glave, ruku, nogu, da bi polaskom u školu imalo svest o tome da je slovo deo celine, odnosno deo reči), uočavanje pojmova isto/slično/različito (bitno je kod razlikovanja sličnih grafema)…Dete će imati bolji školski uspeh ako razvije svoju vizuelnu percepciju, jer ona omogućava detetu da hvata beleške i da bolje razume materiju. Promena ili oštećenje ove veštine može da vodi lošijem školskom uspehu.

Kao i ostale kognitivne veštine, vizuelna percepcija može biti trenirana i poboljšana. Vežba treba biti prilagođena uzrastu deteta, a neke od najkorisnijih vežbi za decu su “spoji isto”, “dovrši niz”, “pronađi razliku”, “upiši slovo koje nedostaje”, “docrtaj šta nedostaje”, igre memorije.

 

 

 

 

Vanja Radić, Master logoped

Edukativni kabinet Slovo i reč