Značaj fine motorike

FINA MOTORIKA je sposobnost korišćenja najmanjih mišića tela u cilju izvođenja preciznih pokreta i tesno je povezana sa koordinacijom oko-ruka. 

KOORDINACIJA OKO-RUKA je sposobnost da prsti i ruka pravilno izvrše zadatak koji nalaže i kontroliše oko.

 

Fina motorika je jedna od osnovnih funkcija tela, i podrazumeva koriščenje najsinijih mišića prstiju, čiji se centar nalazi u kori velikog mozga.  Pored centra za prste, tu su još i centri za govor, oči i stopala.

Deca koja od najranijeg doba ne koriste prstiće, manje su aktivna, sporije razmišljaju i lošije reaguju na brojne situacije.

Nasuprot nijma, deca sa razvijenom finom motorikom brzo nauče da se samostalno hrane, obuku, vežu pertle, zakopčaju dugme, koriste makaze, oljušte pomorandžu, itd. Razna istraživanja pokazuju da su razvoj motorike i govora usko povezani. Dakle, aktivnije dete koje više hoda, trči, skače, penje se i provlači zbog razvijenije grube motorike ima bogatiju spoznaju o svetu i potrebne su mu reči kojima će izraziti svoje iskustvo pa će ih i pronaći. Što je veća interakcija deteta sa svetom koji ga okružuje, biće veće i njegovo životno iskustvo, a samim time i bogatiji rečnik kojim će se dete izražavati.

 

Razvoj fine motorike od najranijeg detinjstva

Ako novorođenoj bebi dodirnemo prstom dlan, ona će da nas jako stisne. To je refleks hvatanja šakom, sa kojim se sve bebe rađaju. On se postepeno gubi do kraja trećeg meseca, i do tada ga ne treba stimulisati, osim u cilju dijagnostike.

Sa dva meseca, beba pogledom fiksira predmet. U nastojanju da ga dohvati pokretima tela, počinje da otvara stisnutu pesnicu. Kada udara igračke, to radi pokretom iz ramena.

U trećem mesecu, beba sa otvorenim šakama počinje najpre da dodiruje jednom rukom drugu, da ih privlači sebi i stavlja u usta. Kada uzme pruženi predmet na dodir – najčešće zvečku, više je usredsređena na ruku nego na sam predmet koji drži. Od refleksnog hvatanja u prvim mesecima, preko instinktivnog, beba postepeno dolazi do namernog hvatanja i držanja igračke.

Krajem petog meseca, prvi put može da predmet koji drži u jednoj ruci – preko središnje linije tela prebaci u drugu ruku. To je jako važan momenat u razvoju, koji pokazuje da obe polovine velikog mozga funkcionišu zajedno.

U osmom mesecu, beba može da drži po jednu kocku u svakoj ruci.  U ovom uzrastu dolazi do najznačajnijeg momenta u razvoju fine motorike: koordinacije ruke-oči. To se dešava kada beba počne da pruža ruke na gore i hvata igračke.

Krajem devetog meseca, beba može voljno da otvori šaku, i ne samo da ispusti predmet, već i da ga baci. Kroz ova iskustva, beba uči da neke stvari padaju brže a druge sporije. Do ovog uzrasta, bebe ili udaraju igračke ili ih stavljaju u usta. Sada po prvi put koriste igračku na pravi način: medu grle, čekićem udaraju, okreću brojčanik telefona, pritiskaju dugmiće… Sa postignutim stepenom koordinacije, mogu kašiku sa hranom da prinesu ustima.

U desetom mesecu počinje da pokazuje interesovanje za detalje. Mrvice na stolu ili podu će da pokupi palcem i kažiprstom kao pincetom, nakon čega će ih strpati u usta. Usavršavanjem tog pokreta, počeće kao kleštima – palacem i kažiprstom da skuplja sitne perle ili pločice, i da ih ispušta u posudu.

Sve veću kontrolu ruku će upotrebiti da otvara i zatvara fioke i vrata plakara, da stavlja zatvarač na flašicu, vadi igračke iz posude i ponovo ih vraća. Većina beba za svoj prvi rođendan nauči “taši-taši”, kada može i da uhvati veliku loptu koja joj se dokotrlja, a počinje i da okreće strane slikovnice.

U uzrastu od osamnaest meseci do dve godine, bebe počinju da bacaju predmete dlanom na gore, grade tornjeve od šest kocki, nižu perle na konac, vade sitne predmete iz flašice, savijaju papir na pola.

Sa tri godine, deca mogu da navijaju igračku ključem, da slažu kocke u niz, rasporede krug, kvadrat i trougao u ram, seku makazama bez preciznosti, jedu viljuškom.

Do polaska u školu, naučiće da napiše svoje ime, da okreće stranice knjige, sipa vodu iz bokala u čašu, zakuca ekser, obuje cipele. Sve ove veštine se uče posmatranjem odraslih dok to rade, a usavršavaju praksom.

 

Aktivnosti za razvoj fine motorike

Da bi se razvoj fine motorike odvijao nesmetano, neophodno je da dete bude stimulisano – pre svega odgovarajućim igračkama (zvečka u jasnim, kontrastnim bojama, zvonce, igračke koje vise u vazduhu – na dohvat ruku, kocke koje mogu da se slože jedna u drugu, perlice-nizalice, lopte različitih veličina, slagalice, slikovnice, geometrijski oblici, plastelin). Važno je učestvovati u igri, pokazati detetu kako se nešto radi i ohrabriti ga da pokuša ponovo, bez obzira na prethodne neuspehe.

Prva vežba fine motorike jeste puzanje, jer beba u toku puzanja koristi sve prstiće obe šake, što je sam početak stvaranja sinapsi u kori velikog mozga i od neprocenjivog značaja za razvoj inteligencije.

Sve igre koje sadrže bacanje i hvatanje lopte, igre testom, plastelinom i sličnim materijalima, igre klikerima, igra „kolariću-paniću“, cepkanje i lepljenje papirića na podlogu, hvatanje određenih predmeta štipaljkom, seckanje makazicama, hvatanje i premeštanje predmeta palcem i ostalim prstima pojedinačno, igranje  semenkama, peskom, ubacivanje predmeta u otvore (kasice, flaše…), nizanje predmeta i stvari, pisanje, crtanje, povezivanje tačaka, pertlanje, kopčanje dugmića, lepljenje sličica, stikera…

Na pozitivan razvoj fine motorike utiče i samostalno držanje hrane u rukama (jabuka), vožnja bicikla (držanje i upravljanje kormana), slaganje stvari (igračaka, pomoć u kući), kao i druge aktivnositi koje podrazumevaju držanje stvari/bića/predmeta celom šakom.

Sve aktivnosti fine manipulacije, pored bogaćenja rečnika, razvijanja inteligencije i socijalnih veština, ojačavaju muskulaturu šake potrebnu za kasniji najfiniji motorički rad, a to je pisanje. Pre nego dete počne pisati slova, mora odrediti dominantnu ruku, pravilno držati olovku, držati telo u pravilnom položaju, moći nacrtati prepoznatljive crteže, bojiti unutar  okvira i  precratavati oblike kao što su kvadrat, trougao i krug.